У Петловачи су некада мушкарци и жене са великим успехом изводили старе песме из Мачве. Данас живе само успомене на време када су мушка и женска певачка група традиционалну песму из завичаја ширили далеко целом некада великом државом. Ненад Влајковић (47) је данас једини чувар традиционалне мачванске песме из овог села.
Сећања на добра стара времена и 15 трајних снимака за архиву Радио Београда – то је остало иза мушке и женске групе певача из Петловаче, својевремено најактивнијих, најбољих и најуспешнијих у Мачви.
Време када је културна збивања на селу креирао Јова Ђурђевић, када се се деца и млади из села окупљали у фолклорној секцији, а старији мушкарци и жене у изворним певачким групама.
Када се доста путовало и наступало по великој држави и изворни звуци из Мачве далеко чули.
Када је Цвета на фестивалу певачких група у Приликама освојила прво место као вођа женске групе певача.
– Бог је позивао једно по једно и данас је свега неколико живих активних учесника у мушкој и женској певачкој групи. Али, они више не певају и не наступају – почиње причу Ненад Влајковић (47), једини из мушке групе певача који данас наступа.
са групом певача „Дубљанске лоле„
Себе описује као човека који воли музику из дна душе. Још у основној школи је певао у хору и био међу ретким дечацима у великој групи девојчица пошто су другови више волели да јуре лопту. Одрастао је уз рок и панк музику, а увек дубоко у души чувао старе мачванске песме које је као дете слушао када су се старији присећали прела, радова на њиви уз које се певало или док су се уморни жетеоци пешке или на таљигама враћали кући.
– Остао сам да живим на селу и рано сам се оженио, у 22. години. Деца су кренула у фолклорну секцију, па сам често када их одведем на пробу присуствовао пробама певачких група. Заволео сам песме које су изводили још као дете када сам одлазио на приредбе, али до тада нисам ни размишљао о томе да их једног дана и ја певам као члан певачке групе – наставља Ненад.
– Ми молимо бога да нам се неко прикључи, да се подмладимо. Старимо и полако нестајемо – сећа се одговора који је добио на једној проби групе певача када је упитао да му дозволе да пева са њима.
И тако је кренуло. Испуњен љубављу према традиционалној песми Ненад је редовно наступао са певачком групом. Певао је други глас – бас. Са одушевљењем је облачио мачванску народну ношњу и радовао се сваком наступу. Било их је доста и не успева да издвоји где су добили најјачи аплауз.
– Свака песма описује неки догађај из живота људи на селу и има јасне поруке. Поједине смо певали онако како су записане по сећањима старих људи, а у некима смо мењали стихове или додавали нове. У сваком случају стихови су највећа вредност старе мачванске музике. Вероватно ми је због тога и прирасла срцу јер су и у рок музици, уз коју сам одрастао, текстови снажни, са јаким порукама – објашњава вечити рокер како је заволео песме свог завичаја.
И данас је као некада. Небо се осуло звездама, Месечина прозор обасјава…. Али живот неумитно тече и старци из групе певача којима се дивио и са којима је наступао један по један проналазе вечни мир, а Ненад као најмлађи из групе певача из Петловаче, којег глас и даље добро служи, прикључио се „Дубљанским лолама“ и од недавно певачима из Црне Баре.
Ненад на свом пољопривредном газдинству има доста посла, али увек нађе времена за „стару љубав“ – традиционалну мачванску песму. И породица га у томе подржава, а он верује да ће се та љубав пробудити и код ћерки и сина.
– Песма је у прошлости негована у породици и сачувана је јер су је прихватале млађе генерације. Верујем да ће тако бити и у мом случају – рекао је на крају Ненад.
Д.Г., Н.К.